Nekad sam mnogo više pisala. Koliko se sećam, polazna osnova otelotvorenja svih neprijatnih senzacija, u reči, usled gubitka, bila mi je ideja, te potom svedočenje, da uragan emocija u okvirima relacije um-telo, biva umiren, za određeno vreme, tek toliko da može dalje, relativno adaptivno da se funkcioniše.
I u ovom momentu, na mozaiku svih sinapsi, ugraviran je kompletan roman na temu, gubitaka, kao i prevazilaženja posledičnih emocionalnih i ponašajnih reakcija. Misli, kao misli, samo su aktivirani engram na nivou mozga, koji, kada u novonastaloj situaciji prepozna isti/sličan šablon, ima čudesnu moć, da multiplicira, te prenaglasi, bolduje čak, utisnute brazde, čineći da proživljavate kumulativni efekat, svega što ste u životu proživeli, a da na pomenutu matricu liči.
Ne dolazi do otupljenja, naviknutosti, prepoznavanja i instant akcionog reagovanja u samoozdravljenje, tek tako, samo od sebe.
Zahteva se ulaganje konstruktivnog načina prevladavanja situacije, koja liči, a nije...
Dakle, polazna osnova za "nastaviti dalje", može inicijalno biti preplavljenost emocijama, te doživljaj neizdrža, pod pretpostavkom da nešto u vama i dalje želi da živi u ovoj formi, možda čak i ne shvatajući neophodnost amputacije nečeg/nekog vama (procenjeno/umišljeno) bitnog, kao katalizatora, što bi značilo, da je došlo do smanjenja energije neophodne za reakciju, a istovremeno do ubrzavanja procesa neophodnih za postizanje ravnotežnog stanja, za koje možda ni ne znate, kako još izgleda, gde vas vodi i čemu uopšte služi.
Duboko verujem, da, kada nešto prestane, zapravo istovremeno aktivira drugo polje onoga što je u vama bilo kao potencijal, a nije moglo da postoji u verziji vašeg Bića, paralelno sa prethodno pomenutim. Jednostavno, razvoj svesti, ekspanzija, koju paradoksalno, možete kao emotivnu restrikciju doživljavati, ponudiće vam žal za onom formom ispoljavanja koja ste nekada bili, jer vam je, pa makar i disfunkcionalna bila, zapravo postala ugodna, do preko potrebna, a sada se od iste opraštate, znajući, da jedino u navodno izgubljenoj interakciji, baš ta kreacija vas jeste moguća.
Prepoznajmo višu svest, unutar nas samih, koja, sa nivoa naše duše, ne mareći mnogo za kreacije uma, zapravo amputira baš ono što ste umislili da vam je bitno, neophodno i bez čega mislite da ne možete. Reakcije, od negacije, besa, tuge, kolebanja, prihvatanja, povratka na neku od prethodno navedenih faza, od strane više svesti, su na neki način, nebitne. Žaljenje se pojavljuje, kako god vam to zvučalo, ne samo zbog nedostajuće interakcije, već zbog onoga sa čim ste se saživeli da vi u istoj jeste. Dakle, nedostajete sami sebi, onakvi kakvi ste bili.
Nije utešno, kad se podsetimo da je sve to umišljeno, no, istinski jeste. Prerasli smo određeno štivo, ekspanzija nemilosrdno sklanja sve što onemogućava vaše izranjanje u izdanje za koje još ne znate čemu služi, kako će i dokle da traje, verujete da ste prazni, oduzimate smisao sebi, samo zato što novi ne dopuštate, iako vam je pred nosem, verujući da ćete izdati staru verziju sebe, te birate da se dalje uživljavate u emocionalne čvorove, jer vam se čini da nastaviti dalje, rasti i razvijati se - boli.
Istina je zapravo, da nelagoda koju osećate, proističe iz insistiranja da ostanete isti. No, kako i kolektivna svest plete putanju našeg života, postaje lakše da shvatimo da namera svačije duše, uključujući i naše, zna bolje od onoga što mi, u aktuelnom suženju mentalnih sposobnosti sagledavanja šire slike stvarnosti, nismo u stanju da vidimo, samim tim i prihvatimo kao "bolje za nas".
Od prvobitne namere autora ovog teksta, drugačije reči su se ispisale same, najverovatnije, baš onako kako je za najbolje dobro, svih Bića, koji usled sopstvenog energetskog složaja, budu ka ovom sadržaju privučeni, te pronađu u njemu smisao za kojim su tragali.
Dve rečenice koje ipak imaju svoju svrhu, mada deluju izolovano od prethodno napisanog, a koriste u prevladavanju raskoraka između, naizgled dve faze životnog kontinuuma, su:
Sve prolazi, što je ujedno i "dobra" i "loša" vest.
Ne fali tebi osoba ili situacija, nego verzija Bića, koja si u toj interakciji bio.
Neka vam služi za najbolje i najuzvišenije dobro.
Sa ljubavlju,
Biljana Bedričić