Šarolikost definicija ili čak odsustvo istih kada je u pitanju samopouzdanje, zna često da bude konfuzno po osobu, kada u svom telu registruje nelagodu, a ista je povišen stepen pobuđenosti, a ne i bilo kakav “znak” koji traži svoju dijagnozu.
Anksioznost je postala gotovo svačije srednje ime, bez posebnog izazivanja samog termina ili pak osnaživanja samoregulacije, čime se danas bavimo u narednim redovima.
Anksioznost kao simptom u okviru mentalnog zdravlja je uobičajen iskaz koji se navodi kao problem i naročito biva zadržan kod onih koji nisu naučili iz najrazličitijih razloga da traže psihološku podršku. Postoje različiti alati i tehnike koji mogu koristiti ljudima da steknu samopouzdanje koje im je potrebno za rešavanje problema svakodnevice.
U ovom postu na blogu teme su: psihologija samopouzdanja, kako prevazići anksioznost u okviru mentalnog zdravlja i praktične preporuke za izgradnju samopoštovanja.
Kako se anksioznost široko definiše?
Anksioznost je termin koji se koristi za opisivanje straha i stresa koji mogu biti rezultat osećaja da neko ne kontroliše svoje mentalno zdravlje. Isto može biti pod uplivom različitih faktora, uključujući biološke, psihološke i društvene uticaje.
Uobičajeni simptomi anksioznosti uključuju poteškoće u koncentraciji, nemir, preteranu brigu i doživljaj preopterećenosti.
Važno je napomenuti da je anksioznost, ako je razumemo kao pobuđenost tela, sastavni deo života i ne mora nužno da ukazuje na osnovni mentalni poremećaj. Moguće je živeti život u mentalnom zdravlju sa pravim alatima i resursima.
Prednosti sticanja poverenja.
Kada je u pitanju kontinuirana, svakodnevna strepnja, najvažnije je da budete u stanju da prepoznate znake i simptome i razumete kako doprinosite da se isti, ako ne generišu, onda prolongirano zadržavaju u vašem životu.
Sticanje samopouzdanja je ključni deo ovog procesa. Prepoznavajući sopstvene snage i sposobnosti, možete postati svesniji svojih potreba za mentalnim zdravljem i kvalitetnije biti opremljeni da odgovorite na zahteve sredine.
Samopouzdanje vam takođe može pomoći da postanete samosvesniji i bolje razumete svoje emocije. Takođe može doprineti da se smanji nivo stresa i anksioznosti, kao i da podigne stepen vašeg samopoštovanja. Ovo je važno za dugoročno mentalno zdravlje, jer direktno utiče u izgradnji otpornosti i sprečavanju budućih ličnih destabilizacija.
Psihologija samopouzdanja.
Psihologija samopouzdanja zasniva se na ideji da naša uverenja i vrednosti oblikuju naše ponašanje. Kada je u pitanju anksioznost i mentalno zdravlje, važno je da budemo svesni da živimo kao multifacetna bića u multidimenzionalnom svetu, te se pre mogu korelacione veze navoditi, a ne i kauzalne kada je u pitanju naša sposobnost da konstruktivno odgovorimo na zahteve sredine.
Kako prevazići anksioznost?
Kada je u pitanju prevazilaženje nelagode i učenje o autoregulaciji, prvi korak je da budete svesni telesnih senzacija. Ovo uključuje fizičke simptome kao što su glavobolje i napetost, kao i emocionalne simptome kao što su strah i zabrinutost. Jednom kada se identifikuju, važno je preduzeti korake za mapiranje setinga u kojem je najevidentnije prisutno izraženo emocionalno reagovanje tela, te prepoznati mogućnosti odabira konstruktivnog odgovora.
Takođe je važno praktikovati negu o sebi. Ovo može uključivati angažovanje u aktivnostima koje čine da se osećate zadovoljno sobom u istrajnosti, kroz privremenu nelagodu zarad dugoročne konstuktivne dobiti u formi lične transformacije, kao što su vežbanje, svesnost i opuštanje. Takođe je bitno osvesti koliko smo posvećeni zadovoljenju osnovnih fizioloških potreba, da dovoljno spavate i da jedete uravnoteženu ishranu.
Ove aktivnosti mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju vašeg mentalnog zdravlja, naročito ukoliko uvedete i redovnu fizičku aktivnost, kao i opuštanje i muskulatornu relaksaciju.
Razvijanje zdravih navika.
Da biste stekli samopouzdanje i upravljali telesnim senzacijama ili pak odgovorom na iste, važno je razviti i kontinuirano doprinositi zdravim životnim navikama. Ovo uključuje uspostavljanje rutina i postavljanje granica. Rutine vam mogu pomoći da struktuirate dan i pružiti osećaj kontrole. Postavljanje granica može pomoći da ne budete preplavljeni stresom i anksioznošću.
Takođe je važno fokusirati se na izgradnju kvaitetnih relacija. Ovo može uključivati negovanje jakih i podržavajućih odnosa sa prijateljima i porodicom, kao i traženje novih društvenih veza. Zdravi odnosi mogu pomoći da se smanji stres i pruži osećaj sigurnosti i podrške.
Strategije za poboljšanje samopoštovanja.
Pored razvijanja zdravih navika, takođe je važno fokusirati se na strategije za poboljšanje samopoštovanja. Ovo može uključivati učenje kako da prepoznate i prihvatite svoje snage i slabosti, kao i učenje kako da budete asertivni i postavite granice.
Takođe je važno praktikovati podržavajući autodijalog. Može pomoći da se smanji stres i anksioznost i da se ostvari viši stepen sigurnosti u sebe.
Rad sa stručnjakom za mentalno zdravlje.
Ako se budite sa prvom mišlju kako ćete preživeti dan, bilo zbog objektivnih okolnosti ili subjektivnog doživljaja pretnje, može biti konstruktivno uspostaviti zdravu relaciju sa osobom koja je stručna za oblast mentalnog zdravlja. Najpre, time ne poražavate sebe, kako se to zna promovisati, naprotiv, nadjačavate tuđe mišljenje o tome kako treba da živite svoj život i konačno preduzimate korake koji su konstruktivni po vas.
Novoostvarena relacija je fantastična iz mnogo razloga, a jedan od najevidentnijih jeste što se instant suočavate sa svim onim delovima sebe koje vam ne dopušta mozak da vidite, kako ne biste slučajno narušili sliku o sebi.
Ujedno, razlikujte klimanje glavom od progresa.
Kada ste u profesionalnom setingu, ne znači to nužno nekakvu uštogljenost, a apsolutno znači granice, jasnoću komunikacije, odraslo stanje svesti, prisutnost, pravo da se pita, pravo da se razmisli pre odgovora, da ste aktivni učesnik u prepoznavanju svoje odgovornosti, baš kao i mogućnosti koje su pred vama.
Ljudi se razlikuju u svojim preferencijama, po pitanju tzv. rada na sebi: od ekskluziviteta 1 na 1, do potrebe da se bude u grupi (a ne nužno i učestvuje) i dokle god je lagodno, pozivam vas da preispitate relaciju koju imate, zapravo sve odnose u svom životu.
Da li je baš kod vas stalno i uvek sve pogrešno? Da li vas ljudi oko vas, uključujući i profesionalno usmeravanje, vode u lični progres? Da li vam je namera da izgradite roditelja kojeg niste imali ili da reprodukujete istog kada ulazite u profesionalne relacije?
Kompleksan pristup psihi ne znači da ništa ne razumete. Naprotiv! Jedino kompleksno u procesu jeste tendencija da potvrđujete sebi da ne vredite ili da ste savršeni.
Ništa od dve navedene opcije ne usmerava na nadrastanje detinjeg osećanja zanemarenosti, koje je u odraslom kompenzovano, ko zna kojim sve mehanizmima.
Na svakom je da odluči i shodno tome postupa (u kontinuitetu) povodom svog života.
Krivine i manjak svesti o samoodgovornosti postoje. Pojavljujuju se u najvećoj meri kad smo pred najjačim skokom u progresu.
Istrajnost kroz nelagodu, koja je svrsishodno i stručno usmerena, a vama prilagođena može u zajedničkom delovanju dovesti do konstruktivne transformacije, koja se održava tokom celog života.
Baš kao i svaka druga forma higijene, tako i mentalna.
Ako se i dalje pitaš da li je neophodno da pereš ruke, da čistiš zube… onda je validno da se pitaš o svakodnevnoj mentalnoj higijeni.
U svakoj drugoj situaciji, upali alarm!
Život ti zveči, ječi i/ili se ponavlja, zar ne?
Na tebi je. Na meni. Na svakom od nas.
Lična odgovornost. Izgradnja lične odgovornosti od koje se toliko bežalo. Traženje svojih prava. Razumevanje da neki (mnogi) sistemi padaju u vodu kada se zauzmeš za sebe i shvatiš svoj deo puta.
Živiš li svoj ili život svojih predaka?
Ima li tebe u tvom životu?
Biljana Bedričić