Čarolija otpuštanja.
#otpuštanje #artofallowing #consciouscreativity
Da bi uopšte pričali o otpuštanju, bilo bi korisno uneti niz raznih pretpostavki, poput ideje da otpuštanje zapravo implicira određenu vezanost supstance za:
- sebi najprepoznatljivije stanje, bilo ono rezultat interakcije sa percipiranim (najčešće željenim) objektom, ili grupisanim amplitudama lične ekspresije, potom,
- projektovani narcisistički, idealizovani self, naizgled neizbežni samotraumatizirajući i uz to,
- automatizovani feedback univerzuma koji je definisan u sopstvenom haosu i ne dopušta po svim do sada poznatim zakonima fizike, da ostanemo u mirnom stanju, (jer čak i ono o čemu bismo samo hipotezirali kao ništavilo, ima zapravo vrlo dinamičnu, fluktuirajuću i relativno nepredvidivu tendenciju sopstvenog osciliranja).
U prostranstvu odjeka ovih grafema, postavlja se pitanje o kreiranju, te očaravajućoj obuzetosti, koja biva samo prepoznata posledica, kada registrujemo osu prema kojoj se dominantno raspliću teme našeg života, kao i kada svesno biramo spoljašnje elektromagnetno polje, prema kojem će se naše ose, te direkcija života, potom neminovno usmeriti.
Zašto otpuštati i menjati najpre okolinu, kada umišljamo sopstvene kvalitete kao varijabilne, a opaženu realnost samo kao reflektujuću senku, činilac koji je naizgled posledica onoga što je u nama? Upravo zbog prethodnog paragrafa. Zbog tendencije kosmosa u nama, ugraviranog prema koordinatama davnih zapisa, koju svi sistemi koje danas znamo za profilisanje ličnosti, moraju da predstave na isti način, bez obzira kojim se (kvazi)naučnim jezikom služe.
Šta je čarolija onda i zašto vam zvuči primamljivo i poput magneta privlačno? Emituje li određenu lakoću, fluidnost u svojim oscilacijama koja supstanci u vremenu i prostoru, ovde i sada, u jednoj od beskonačnih stvarnosti, daje određenu repetitivnu, a opet dovoljno raznoliku šemu raspršavanja u kojem se registruje sloboda?
Pojam slobode variraće i čim ga u okvir bilo koje definicije stavimo, prestaje da bude kontinuirana ekspresija, već zarobljeni trenutak u koordinatama mogućim za izmeriti, što neminovno dovodi do identifikacije sa opaženim, što supstanci remeti sopstveno energetsko polje, te biva u otporu prepoznata, poput dva magneta koje pokušavate da spojite, te bivate svedok određenoj sili koja ih kada se dovoljno približe, zapravo udaljava.
Otud otpuštanje, znači kontinuirano kretanje i svesnu interakciju sa odabranim magnetnim poljem, koje u potpunosti menja, ne samo nivo vibracije, na nivou zamišljenog kvantiteta, već u kvalitativnom smislu. Novonastalo stanje menja kompletno rezonantno polje, koje kao takvo nije polarizovano, niti dualistički orijentisano, već svepostojeće.
Sve navedeno implicira, da sve mogućnosti, postoje sve vreme, baš kao što svo vreme, postoji u kontinuitetu, pa tako i nemoguće za izbrojati verzije našeg postojanja jesu u kosmosu reprodukovane u multisistemu interaktivnog magnetnog polja, bivajući tako opažene ili kao distorzija selfa ili kao multiple kopije onoga što vi jeste.
Što bi značilo da, postoji u ovom trenutku, već dok ste ušli u interakciju sa ovim redovima, verzija vašeg Bića koja je odabrala da ne klikne na sliku, te da ovaj momenat reorganizuje na potpuno drugačiji način, kao i ova kopija vas, koja je sada ovde, radoznalo otkrivajući i istovremeno stvarajući nove splitove i novi poziv na samoorganizaciju selfa, sa novoprikupljenim informacijama, koje zapravo već jesu bile tu, samo ih je amplitudno usklađivanje sa navedenim, podsetilo na poznate vam informacije.
U čaroliji otpuštanja, ne postoji stremljenje za odbacivanjem, niti kakav napor da se od materije doživljene u negativnoj valenci određenog iskustva udaljimo. Sama svesnost u haotičnom, naizgled predeterminisanom svetu, čini sve, da se izrodi i ustali ona verzija vašeg holograma, koji najčešće posećujete, a pod tim mislim na neuronske ekscitacije koje su grupisale određeni put ponavljajućeg spajanja sa drugim energetskim poljima u jedan, a koji univerzum ne toleriše u svojoj konstanti, te vas rotira ka onome što iz vas i ka vama biva (ne)selektovano usmereno.
Fantastičnost procesa se stoga, ogleda zapravo u svedočenju svim sinhronicitetima viših vibracionih valova, koji uz pravilno navođenje čine čudesa za dalji razvoj (kolektivne) svesti, te odašilju svima povratnu informaciju da vredite, samim tim što postojite, ma šta vi o sebi mislili, jer kakva god da vam je životna priča u koju verujete, kosmos/svesnost ne pravi greške u svojim kreacijama. Da niste potrebni, ne biste postojali. Bili biste eklipsirani iz ovozemaljskog nivoa reprezentacije supstanci i energetskog polja.
Ostaje za dalje žvakanje, pitanje registrovanog polja, te vaše samooostvarujuće proročanstvo o sopstvenom životu, naizgled odabrana putanja - a zapravo kompletna inertnost usled nesnađenosti i odsustva vođstva, te upitnik nad onima koji sebe ne prepoznaju, nisu se snašli u ovoj ravni ili su stanište raznolikih energetskih amplituda, koje u koordinatama njihovih fizičkih granica, upravljaju onim što se zove slobodna volja, na štetu matičnog organizma.
Čarolija otpuštanja. Čarolija indeed.
Sa ljubavlju,
Biljana Bedričić