Svetlost i Tama – stvar izbora?

25/10/2017
od Biljana Bedričić

Iako mi se čini izuzetno dualistički, da stvarnost segmentiramo na svetlost i tamu, ovi opaženi kvaliteti postoje kao takvi, ako ne kroz perspektivu apsoluta, onda kao kreacija ljudskog uma, sa ciljem razumevanja i raslojavanja iskustva, vrlo verovatno kulturološki uslovljeno usled stepena (ne)prijatnosti koju nešto može proizvesti ili istom doprineti.

Posmatrajući tamu, kao sastavni deo celine kojoj je drugi elemenat svetlost, može se lako zaključiti da je i jedno i drugo lice postojanja neophodno, kako bi se proživela potpunost onoga što nam je dato da iskusimo.

Svaka vremenska jedinica pruža određeni stepen radosti, baš kao i neizvesnosti sa kojom se svako od nas na različit način nosi.

Ako dopustimo sebi da stvarnost posmatramo samo i isključivo kroz ono što naš um može da dokuči, ostajemo zarobljeni u percepciji uslovljenoj identitetom koji je u nama. Identitet kao mišljenje o sebi, slika združena sa setom vrednosti i uverenja dalje upravlja našim mentalnim filterima i raslojava ono sa čim se u životu srećemo na prijatno i neprijatno, te na osnovu toga pravimo sebi smernice u kontekstu koraka koje bismo preuzeli, pa se u tom smislu okrećemo i težimo ka onome što doprinosi da se osećamo dobro i sklanjamo se i idemo od onoga što nam ne prija.

Ovakva tendencija se može evolucijski objasniti kao važna i značajna, međutim, danas, u velikoj meri provodimo vreme u sopstvenoj misaonoj kreaciji, dok sedimo u svojim domovima ili kancelarijama, kreirajući na taj način iracionalne strahove i samozastrašivanja pred mogućim ako/onda situacijama. Plašimo sebe bespotrebnim pitanjima ili upoređivanjem događaja koji su na neki način obeležili naš dosadašnji život, sa onim što mi mislimo da bi trebalo da je sada prisutno (a nije), osuđujemo sebe, kritikujemo druge, nesvesno kreiramo osećanje krivice, besa, depresivnosti i onda se čudimo kada se unutar nas prirodno aktiviraju mehanizmi koji imaju za cilj da nas vrate sebi, odnosno najuzvišenijoj istini koja jeste – da mi već jesmo kompletni, da smo u najboljem mogućem izdanju, te da smo čista svetlost koju je samo privremeno prekrio delić naše projekcije.

Šta nam je onda dalje za činiti?

  1. Prepoznati u datom trenutku da smo mi ti koji kreiramo emocije ili dodajemo njihovom intenzitetu, pletenjem misaone mreže oko senzacija koje registrujemo.
  2. Imenovati osećanja ovde i sada i prepoznati šablon automatskog emocionalnog reagovanja koji je u nama.
  3. Odabrati novu, funkcionalnu reakciju, posmatrajući život i okolnosti u kojima jesmo, kao i sebe i one sa kojima smo u interakciji kroz sadašnji trenutak, bez generalizacija tipa: ovo će večno da traje, nikad neće biti bolje, uvek se meni dešava, ne mogu ništa da uradim i sl., već sa potpunim ohrabrenjem sebe da možemo da prođemo kroz ovaj trenutak, ma koliko se činio nesavladivim.

Emocije imaju čudnu prirodu i jedna od njihovih karakteristika jeste da se duže zadržavaju u našem iskustvu kada im posvetimo više pažnje. Ovo važi kako za prijatne, tako i za neprijatne emocije.

Najvažnije stoga jeste da praktikujemo svesnost, te da bez osuđivanja prepoznamo sopstvene naučene obrasce reagovanja i da potom prihvatimo da je to do sada bio naš najbolji moguć način suočavanja sa izazovima.

Nakon toga, korisno je da kroz ljubav prema sebi i blagost u toj situaciji, odaberemo da proživimo emociju, bez da je nužno istog trenutka teramo od sebe, samo zato što je neprijatna.

Svaka emocija ima poruku, naše je da saznamo šta nam poručuje.

Kada smo je proživeli, ona se prirodno oslobodila i energija koja je korišćena za generisanje iste nam je sada na raspolaganju za konstruktivnije oblike ponašanja.

Svesno smo odabrali da ne potiskujemo osećanja hranom/prejedanjem, pićem, nekim drugim toksičnim materijama, poslom i sl., već smo naučili da budemo OK, čak i kada je senzacija manje poželjna.

U našem je izboru sada da svesno dišemo, da ne reagujemo impulsivno pred onim što nam se pojavljuje u misaonom polju, baš kao što sada razumemo da našu svetlost ništa ne može ni na koji način da kamuflira, iako u datim trenucima deluje drugačije.

Rezime.

Šta onda možemo učiniti kada osećamo bes, strah, usamljenost ili neku drugu neprijatnu emociju?

  1. Svesnost
  2. Prihvatanje
  3. Adekvatna procena
  4. Novi izbor

Svesnost – je naša odgovornost da prepoznamo šta trenutno imamo u iskustvu umesto da isto projektujemo spolja, potiskujemo ili nesvesno dopustimo da nas preplavi.

Prihvatanje  – je odraz ljubavi prema sebi koje nam dopušta da budemo OK sa onim što proživljavamo, čak i kada je neprijatno.

Adekvatna procena – jeste pre svega posmatranje onoga što se dešava kroz naše više – mudrije JA, uz postavljanje pitanja: Šta sada osećam? Šta mi je zapravo potrebno u ovom trenutku? Kako mogu da rešim ovu situaciju?

Novi izbor – predstavlja uviđanje da je situacija prolazna, baš kao i emocija, te jasna odluka da se ili ostane u situaciji ili da se učini šta je u ličnoj moći kako bi se ista razrešila.

Svakako prepoznavanje da su emocije energija u pokretu, možemo sebe podržati kada deluje da je mrak prevladao i podsetiti se da je svetlo uvek tu, poput platna na kojem se životna iskustva iscrtavaju, te da u svako momentu možemo pritisnuti dugme refresh ili podešavati koliko zapravo radosti stvaramo, shodno izborima koje pravimo u svakom trenutku.

Pitanje za poneti: Da li mi ove misli koje u ovom trenutku gajim donose radost ili zabrinost?

#birajte_radost

 

pexels-photo-573298

Ostavite komentar

You must be logged in to post a comment.