Dođe dan kada odlučite da prihvatite (kao da to uopšte utiče na život) sve kako jeste. Primetite da u vama postoji do tada skriveni potencijal da imate/budete ono što ste zamislili. Još to ne izgleda kao sigurnost, već više kao prvi bebeći korak, kojim se krećete lagano napred, pridržavajući se za šta stignete, kako biste se održali stabilnim. Upravo u tom momentu stanete na nešto što se poturilo pod tepih u nekoj tački prošlosti. Vaša omiljena stvar iz nekog perioda je bila gurnuta duboko, jer ste odavno shvatili da, kada je ona u vašem prisustvu, sve drugo gubi na važnosti. To je kao jedan od onih vama omiljenih predmeta kojem date ime, ulogu, sa kojim pričate kada ste tužni, kojem poveravate sve tajne, sa kojim skačete od sreće i nikome o tome ne pričate. Ne zato što je tajna, već zato što ste shvatili da vas niko ne razume. Vi kažete da je stvaran, ali ni sa kim osim sa vama ne priča. Vi kažete da zna da voli kao niko pre, a drugi vam kažu da izmišljate. Ubeđeni ste da je to vaš večiti prijatelj, Biće koje vas prihvata u potpunosti, koje vas gleda i u sjaju srećnih događaja i u suznim momentima. Biće koje vam pruža topli plišani zagrljaj i koje upija sve što iz vas izlazi, a istovremeno vam pruža, na svim drugim mestima nedobijenu podršku.

I tokom vašeg otkrivanja sveta, niste ni jednom posumnjali da vas voli i da vas bezuslovno prihvata, bez obzira šta su drugi govorili. Ipak, primetili ste jednu čudnu sklonost vašeg omiljenog društva – tendencija da se gubi, sakriva, nestaje. Mada nikad nije bilo do kraja jasno da li ste ga vi stavili na neko mesto da biste ga sakrili od sebe ili sam nestaje? Zašto biste ga sakrivali od sebe? Pa zato što sve drugo prestaje da bude bitno u vašem susretu, a pošto su skrivalice postale česte i vi ste počeli da sumnjate da li je sve to samo san ili se stvarno dešava?

I evo vas opet na istom mestu. Najavljeno vam je nešto divno, novo, iskreno, nežno, jednostavno, a vama se pažnja opet zadržava na prethodno potisnutom sadržaju. Sve vam se vraća kao bumerang, sva sećanja, sva osećanja, postajete vaš otkucaj srca, osećate stezanje u grlu i grudima, jer znate, da je vreme da se pozdravite. Da bez obzira na zadivljujuće zvuke vaših prethodno uspavanih ćelija, samo nastavite održavajući fokus na uravnoteženosti vaše destinacije. Sve u vama vrišti i traži poznato, makar samo na kratko, ali taj nam je put već poznat. Scenario je kopiran u nekoliko miliona primeraka, te ishod odavno poznat. I ovako nestabilni, sad u još većoj sumnji, sklapate dlanove u visini srca i molite za preko potrebnu snagu, pokrivate čas oči, čas uši, telo vam drhti, dlanovi se znoje i ni sami ne znate odakle vam atomi snage da se krećete napred u to nešto novo, jednako nepoznato, ali svakako drugačije…

Mora da je u pitanju nešto izvan, nešto jače, nešto moćnije, nešto što vas ovde i sada štiti, nešto što je sklonilo prethodno opisano društvo sa puta i osvetlilo novu stazu, Beskrajnom Inteligencijom vođenu i usmeravanu. Ne prepoznajete sebe, ali ni ne dovodite svoje postupke u pitanje. Oni nisu vođeni osećanjem prijatnosti, već osećanjem božanske hitnosti da se sada i odmah uskladite sa najuzvišenijom vibracijom i da nastavite dalje.

Neko vam se obraća i govori:  “Samo ostavi to, nešto mnogo bolje te čeka…”

Da li ima garancija? Kako da znate? Da li da verujete? Da li je sve ovo obmana? Ko to govori?

Vi ste garancija. Vi ste potpisali ugovor da ćete kreirati sreću u svom životu i sada je došlo vaše vreme da izađete na teren i da odigrate utakmicu života. Ne možete da znate ništa. Jednostavno ulazite u igru, lopta je u vašim rukama i krenuli ste. Verovali ili ne, vreme otkucava. Sve je već počelo. Obmana – vrlo verovatno sve ovo kako ste do sada živeli. Ko to govori? Hehe, a KO to pita?

Budite u miru sa sobom. Otvara se nov put pred vama.

Sa lakoćom otpuštate staro i idete u novo. Život je spreman na vas, a vaša doživljena nespretnost je ovde prilično irelevantna. Život preuzima od sada.

Srećno!

P.S. Život vas voli.
2015-10-08_18.05.44