U svakodnevnim aktivnostima, UM bi stalno nešto da radi, verujući da je telo, koje uvek mora držati u nekoj aktivnosti kako bi osećao stanje spokojstva. Paradoksalno tome, baš u svim tim aktivnostima, tj. u popunjenom rasporedu nailazi novi talas ustaljenog misaonog obrasca “kuknjave” koji se žali kako vremena ni za šta nema dovoljno, a pogotovo ne za kreiranje pozitivne stvarnosti ili ne daj Bože, mira.

Tada najčešće u svojim pokušajima da se umire, ljudima postaje dosadno (ne pitajući se kome je u tom trenutku zapravo dosadno – psihološkom identitetu) i u sebi bespotrebno kreiraju nemir. Nemir se kreira preteranom (subjektivni osećaj) analizom i usmeravanjem pažnje najčešće na spoljašnje činioce doživljene kao da su van naše lične kontrole  i otuda nivo stresa doseže nebeske visine.

Kao rešenje, mnogi ljudi pronalaze aktivnosti kojima bi izbegli tu dosadu, prisutnu često tokom vikenda, kada broj obaveza opada, a nivo neprijatnosti može da dostigne i depresivne forme.

Predlog: Umesto da se manijakalno dokazujete sebi ili drugima, kukate nad svojom sudbinom što vam je nametnula sve te preplavljujuće obaveze, sedite sa sobom u miru. Dišite. Zahvalite se Beskrajnoj Inteligenciji koja vas je stvorila i zamolite je da obriše sve što ste kreirali svojim nesnalažljivim ponašanjem u ovoj fizičkoj stvarnosti i samo BUDITE. Ako se potom, kao rezultat oslobađanja svih negativnosti kreiranih u vama pojavi impuls za stvaralačkim poduhvatom, krenite u to. Ma koliko delovalo nejasno, slušajte svoju intuiciju i idite napred. Podržani ste!

We are all beings, not doings.
5b40c6e474b9a2a0c13e3dd9cfa2ba98