Ne moram ni da gledam u zvezde ili brojeve. Dominantna želja za tobom je već dobro poznati znak, da sledi period nad kojim apsolutno nemam kontrolu, a i ne želim da je imam.

Ovog puta je nekako lakše nego inače. Nenametljivo se pojavljuješ kroz znake na putu koji nose tvoje ime. Kažu da ono što mi uporno tražimo, zapravo traži nas. Upravo to potvrđujem u momentu osvežavanja kontakta, kada sam poslata u tvoj kraj, samo da bih saznala da si ti sada u mojoj blizini. Slova se u poruci sama tipkaju, jer me prisutnost u telu istog trenutka napušta kada osetim tvoju blentavu radost u porukama koje šalješ. Svetlost iz mene isijava, a iskre iz očiju sjaje dok te zamišljam. Kako izgledaš? Šta se promenilo? Da li ću imati isti osećaj kao i uvek, kada me tvoje oči ponovo uvuku u tvoj topli, unutrašnji svet? Radoznalost zaposeda moj um i pleše sa energijom mog srca koja te je uvek videla u najdivnijem sjaju. Opušteniji si nego ranije i to mi mnogo prija i pomaže da moja uvek nestrpljiva priroda, pronađe mir u sadašnjem trenutku.

Otvaram vrata svog srca i kao da nisam spremna da te vidim. Isuviše uživam u iščekivanju novog poleta sveprožimajuće energije, da bih joj dopustila da me tako brzo obuzme. Dok se tako krijem iza vrata, tvoj osmeh se usuđuje da proviri i da svu unapred pripremljenu koncepciju mog suzdržavanja rastopi, kao da je nikad nije ni bilo. Obmotavaš me sobom i ušuškavaš u svoj zagralj. Iako mi se gubi tlo pod nogama, osećam se sigurnije i bezbednije nego na bilo kom mestu ove divne planete, a bila sam na raznim.

Volim što te svaki put iznova otkrivam. Volim što voliš ono što sam ja. Jedino, to što sam sa tobom, nisam ni sa kim drugim, što verovatno i uzrokuje da se sa takvom lakoćom prilepim svojim Bićem za tebe i da te upijam u svaku ćeliju koja ti se uvek raduje. Oslanjanje moje glave na tvoje rame je moj povratak kući. Mesto koje poznajem i bez ikakve priče, toplina koja me promrzlu greje i razigranost koja me zabrinutu razveseljava.

Oči. Dubina i prostranstvo koje ništa ne govori, a sve zna. Kada se u tvojim očima ogledam, prestajem da postojim u formi u kakvoj za sebe znam. Tu se moje srce sakrilo, tu je bezbedno, na tom mestu je sigurno.

Usne. Pucketaju na mojim obrazima, poluotvorene dok me udišeš u sebe i samo čarobne i opijajuće reči niz njih klize. Volim kada me cmačeš celu, kada se uvijam i sakrivam od tvojih poljubaca, kada pronađeš svaku krivinu na meni, koja te je svo ovo vreme tražila. Ostavljaš tragove po mojoj koži, koja te je žedna i pretvaraš me u nešto svoje.

Ruke. Podižu me u nebeske visine i zaključavaju u tebe. Vode u plesu ljubavi, drže me sigurno da ne poletim. Prilepe me uz tebe, istražuju svaki deo mog tela, koje nemoćno drhti i svojevoljno se predaje svemu što radiš. Ne daš mi da se opirem, a istovremeno voliš što se stidljivo sakrivam, licem na tvojim grudima.

Miris. Pred tobom se sve moje pore otvore, upiju te i drže u meni čak i kada odeš. Mirišem na tvoje telo i osetim te svuda. Obrazi mi rumene od pomisli da i drugi mogu da pročitaju tvoje prisustvo u meni. Najradije bih, kada više nisi tu, ostala samo u tvojim stvarima, čak iako bi visile na meni i bile šljampave. To bi bilo nešto najudobnije do tvog ponovnog dolaska.

Volim sve to. Volim da ti kažem da te volim i da gledam kako se menjaš pred tom energijom. Volim tvoju jednostavnost i direktnost. Volim što mi bez promišljanja kažeš stvari lepše od onih koje priželjkujem da čujem. Volim što se sa tobom osećam jedinstveno, željeno, posebno, ženstveno, srećno, što sa tobom samo mislim o tome kako mogu više da te volim i duže u tvojoj toplini da ostanem, ako uopšte nešto mislim.

Osećam, znam i verujem da sam sa tobom kompletna, da se sa svakim susretom nešto transformiše u nama i da se potom novokreirana struktura ponovo deli, kako bismo nastavili dalje životnu avanturu u dva tela.

Potpuno sam tvoja, predajem se bez napora i volje, a osećam se moćnije nego ikada.

I mnogo se radujem novom susretu, da brbljam o radostima mog života dok me gledaš kao da ništa ne čuješ, baš kao što željno iščekujem momente ćutanja, kada govorimo nekim drugim jezikom, razumljivim samo našoj jedinstvenoj duši.

Dakle Venero, znam da si tu, jer on je došao.

 

sunset-691995_1280