Uvek nekako počinje samo kao zamisao… ili tek na tom nivou počinjem da obraćam pažnju. Zapravo je, svo ono uvrtanje u stomaku koje me pokreće, jasan signal vanvremenske ljubavi, koja potpuno preuzima svu prethodno iskreiranu potrebu za kontrolom događaja. Tebe kada udahnem, osećam da sam kod kuće. Tebe kada gledam, gubim svaku predstavu o svemu. Zanemim. Mislim da se pod otiskom tvojih ruku preoblikujem u srce koje dubokim udarima održava ovo telo u životu, naročito onda kada ti se moj dah uveliko predao.

Ne može se ovaj tekst oblikovati po vremenskom sledu ili nekom posebnom smislu. Ovde se iz najdubljeg nivoa našeg postojanja preliva energija međusobnog privlačenja i prepoznavanja svega onoga što vekovima živi u nama. Sve je toliko očaravajuće, da u stanju potpune opijenosti nisam u mogućnosti da razlikujem da li sanjam ili sam budna.

U toplini tvog prisustva rastapa se sve što me iluzorno štiti od izmišljenih spoljašnjih pretnji. Širim se u vrtlogu dopuštanja tvom Biću da me uzme kako god me želi i da radi sa mnom šta god hoće. Sav strah od ranjavanja ovde ne postoji. Sve mi daješ, a ništa ne tražiš. Svojim postojanjem u mom životu ostvaruješ za mene nezamislive fantazije. Bajkovita priroda svakog našeg susreta čini da se lepršavo krećem oko tebe, sve dok me tvoja ruka ne učvrsti na tvojim dlanovima. Potpuno gubim razum u prostranstvu tvog pogleda, privijam se uz tebe, mirišem te, preslikavam se o tebe i uvijam.

Volim to. Volim kako se prelivaju razigrane faze u kojima ti se izmičem, samo da bi mi ponovni dodir bio uzbudljiviji i življi od svega što znam da postoji. Volim i kada se uspinjem na prste, da bih te obgrlila i volim što baš pred trenutak mog potpunog kolapsa od klecanja, osećam sigurnost koju mi pružaš. Volim i kada ne znam šta radim. Kada te moje ruke same traže, dok te sa polu otvorenim usnama gledam u beskraju svega što jeste. Volim kada me očarano posmatraš i pitaš: “A, šta?”. Volim kada mi pričaš šta sve voliš kod mene, samo zato što ti je pogled tada topliji i pokret nežniji. Volim kada se smejem; kada šale tvog srca razveseljavaju moj duh. Volim kada sam potpuno u tvojoj kontroli, ili kad to tako izgleda. Volim kada me podigneš i kada u mlataranju nogama izgubim cipelice. Volim što mi je tvoje naručje najsigurniije mesto na svetu. Volim tvoju dominaciju i tvoje dopuštanje da budem ono što jesam. Volim kada mi govoriš šta želiš i kako želiš. Volim kada nešto lupetaš samo da bih se nasmejala. Volim što voliš moje smene brbljivosti i potpune zanemelosti. Volim kada mi tražiš da ti pričam još, o bilo čemu. Znam da me tada samo osećaš, a najmanje čuješ. Volim sve to… i volim što me pitaš šta je to “to” koje volim. Volim što se osećam tvojom, a da sam u toj pripadnosti potpuno slobodna. Volim…

Svet sa tobom je potpuno druga dimenzija postojanja i radujem joj se uvek i svuda.

U čaroliji ove neuhvatljive ljubavi…
mad-crazy-love-couple-on-beach