Moć neukrotive sile!

23/02/2017
od Biljana Bedričić

Dragi Univerzume,

razumem da si moćna snaga i da ti nije mnogo stalo do toga da li se oformljeni identitet u ovoj relaciji um – telo uspešno ili neuspešno snalazi sa tvojom voljom, ali IPAK, izneću sve što ima potrebu da se u ovom trenutku izrazi, pa šta god to bilo.

Tvoja silina je fenomenalna. Volim je. Čini da u momentima osećam da mogu ceo svet da pomerim, preokrenem i transformišem. To se i dešava u meni. Osećam kao da se u svakom jednom trenu, pod tvojim nalogom, sve ćelije pretumbaju u nešto drugo, što meni liči na potpuni haos.

Jasno mi je da se ja tu mnogo ne pitam i da je najbolje samo da se što pre posložim sa tvojim planom, bez da kreiram dodatne talase uznemirenosti, sa kojima tek ne znam šta bih.

Poštujem tvoju nezaustavljivu i neustrašivu moć, koja je u stanju da rastrga sve u šta sam verovala, šta sam gradila, samo zato da bih nastavila dalje, spremnija, zrelija i otpornija na nova iskušenja i na nove izazove.

Nije ovo pismo žalbe, niti bilo kakve molbe da svoju silinu primiriš, jer je meni na momente nelagodno u ovom telu ili iz razloga umne pomućenosti, koja doživljava kao da te na trenutke ne prati. Ovo je samo emocionalno ventiliranje, koje kao takvo, možda oslobodi telo od tegoba, možda donese određeni uvid, a možda ništa od toga. Nije mnogo ni važno.

Zahvalna sam ti moći, jer se neustrašivo i naizgled nemilosrdno krećeš kroz ovu formu, ne mareći pri tome da li se ja slažem ili ne, sa proživljenim. Hvala ti što mrviš i rasturaš sve što je nestabilno, a ja kroz sopstvenu iluziju ulepšavam. Hvala ti što znajući bolje od mene, iznova i iznova potresaš ranjive, krhke i pokvarene strukture u koje sam godinama verovala.

Hvala ti na ponovljenim lekcijama i hvala ti što me ne ispuštaš ni jednog trena iz svog zagrljaja, koji me iznova dezintegriše i ponovo, prema svojoj volji sastavlja. Hvala ti što moje odluke tebi ne igraju nikakvu ulogu, već sprovodiš ono što i jesam odabrala, samo sam zaboravila.

Hvala ti što u svim mojim pokušajima da pobegnem od davno određenog, imaš tu posebnu energiju ljubavi koja me svom svojom silinom istrgne iz naručja ovozemaljske strasti, kako bih osvešćeno i budno kročila stazom na kojoj jesam.

Hvala ti što imaš mudrost, koja prevazilazi sve što sam ikada iskusila i stekla u bilo kojoj formi učenja ili obrazovanja i što je IPAK tvoja poslednja. Hvala ti što me rastežeš izvan granica onog što ja mislim da je moguće.

Hvala ti što me uvek isceliš, kada na trenutke mislim da sam ranjiva. Hvala ti što ne mariš za moje strahove, već me bacaš u svakodnevne situacije bez ikakve strepnje da li ja nešto mogu.

Hvala što sam uz tebe naučila promenljivost i nestalnost života. Hvala ti za sve emocije koje se stvaraju u meni, čak i bes koji kroz pukotine starih struktura izbija iz mene kao lava, kada stvari nisu onakve kako je moj um osmislio.

Hvala ti za bestežinsko stanje potpune predanosti u onome što nazivam ljubavlju, a znam da je samo ogledanje svesnosti u odrazu sebe same.

Hvala ti što kršiš sve što sam ikada rekla ili pomislila i svoju nameru sprovodiš koristeći ovo telo i ovaj um, za neko uzvišeno dobro. Hvala ti što mi ne otkrivaš ništa više od onoga što mi je potrebno i hvala ti što mi svakog trena pokazuješ neizvesnost i time činiš da cenim svaki trenutak.

Hvala ti što mi kidaš misli koje mi ne koriste i što na isti način iz korena čupaš sve odnose iz mog života koji iz određenog razloga više nemaju smisla.

Hvala ti što učim, nekada na lakši, nekada na teži način šta je zapravo najbolje za Univerzum da se kroz mene dešava.

Hvala ti, ne toliko na lakoći postojanja, već na spremnosti da iskusim svu težinu koja mi je kao takva servirana.

Hvala ti što ne forsiram ni sebe ni druge da budu nešto što nisu.

Hvala ti što me podsetiš na uloge koje imamo jedni drugima u životu, čak i kada ih ja nisam svesna.

Hvala ti za svu bol, koja mi cepa sve zastarale obrasce razmišljanja i hvala ti na svim kontrastima koji me lansiraju u pravcu najboljeg za sve uključene u ovoj veličanstvenoj kreaciji života.

Hvala ti što uz tebe pronalazim način kako da život u ovoj fizičkoj stvarnosti bude prihvatljiviji umu koji je sklon fantazijama, maštanju i ulepšavanju stvarnosti, koja kao takva nema epiteta bilo koje vrste.

Hvala ti za svako opiranje tvom talasu i naletu moći i hvala ti konačno na prepuštanju kojem se ovaj identitet uči.

Hvala ti što u trenutku kada pomislim da su stvari legle na svoje mesto i da je to nešto upravo ono što sam mislila, ti izvučeš tlo pod nogama i gledaš kako nakon kratkog perioda zastrašenog mlataranja rukama, zapravo počinjem da letim na krilima nečeg uzvišenog, što je uvek sa mnom i ni jednog trena me ne napušta.

Hvala ti što me iznova oblikuješ po svojoj volji, ma šta god ja o tome mislila.

Hvala i za radost i priliku da proživljeno prenesem u ogoljenom izdanju da druge forme koje prolaze slično, spoznaju sebe na jedinstven način kroz moj primer…ako je to uopšte poenta i ako to tebi uopšte ima smisla.

Hvala ti za svako preplavljivanje za koje sam mislila da neću preživeti i za svako raspadanje sistema uverenja koje sam čuvala kao najveće blago.

Hvala ti što si izvor svega što jeste i što moje mišljenje nije presudno u ovom savršenom segmentu stvarnosti koji čini moje iskustvo.

Hvala ti, pomalo i ironično, a pre svega duboko iskreno, jer čak i kada nešto ne razumem, naučila sam da ti verujem, pa to činim i sada. Smešno će zvučati ako kažem: “Uzmi sve što mi ne pripada”, jer sve jesam ja, ali nekako mi to najviše zvuči kao svesna i dobrovoljna predaja u najuzvišenijem smislu, te se zahvaljujem što si tu i kada te ja zbog naizgled neuslišenih želja odbacujem, ne shvatajući u trenutku da um kreira odbacivanje i donosi iskustvo iluzorne patnje. Smešno je, iako tako stvarno deluje, iluzija ovozemaljskog iskustva.

Znam da sam samo treptaj oka, jedan dah i jedan otkucaj Univerzuma, ako i toliko. Znam i ostaće ove reči i posle mene. Nekom važne, nekom presudne, nekom neshvatljive, nekom smešne. Nije ni važno. Ako si to htela da se sada izrazi, neka je tako.

Verovatno sav novonastali haos, tebi jeste jednako smislen, kao što meni moje projekcije koje donose radost, to jesu.

Još jednom, hvala na svemu i spomenutom i ne, na svakom nerazumevanju na koje nailazim, na svakom ogledalu u svakoj duši koju srećem.

I šta god da bude, znam koliko je nekada negde postojala želja za upravo ovom kombinacijom forme i suštine i sa tim u vezi, budi šta god si naumila da kroz mene budeš. Rastavljaj me, sastavljaj, pomeraj, premeštaj, kidaj, isceljuj, bacaj, umiruj, kako ti je volja… Moje je samo da svedočim.

Biljana Bedričić

pexels-photo-129450

 

 

 

Ostavite komentar

You must be logged in to post a comment.