Tekst koji je pred vama, se istopio iz najdubljih nivoa jedne divne duše i delim ga sada, da vas dotakne i probudi ljubav u vama.

.

Razmišljala sam o čemu bih pisala, kakva priča može sadržati sve one nepovezane pojmove. Odslušala sam dve meditacije od Doreen Virtue i odlučila pisati ni o čemu posebno, a možda baš o posebnoj ganutosti posle toga. Pismo je o anđeoskom znaku, nevinosti, o moćnosti svemira, mojoj radosti što sam ponovo deo tog ciklusa, ali ovaj put svesna toga.

Ne moram otići u duboku filozofiju, ostajem dosledna sebi i najdivnijoj ljubavi prema svemu i njemu, kao tajna skrivena iza straha od tog dalekog i svežeg, neukrotivog Iguazu vodopada, koji moćno nosi toliku količinu vode i snage, poput moje ljubavi. ON, i kada se ljuti pruža mi radost. Pomisao na njega pruža užitak postojanja, čvrstoću osećanja ljubavi i spokoja.

Sat koji otkucava vreme, uključuje alarm u meni, da ne želim ovaj život okončati, a ne doživeti tu veliku bezuslovnu ljubav.

Hodam puteljkom kroz livadu, osećam se slobodno i po prvi put vidim svet na drugačiji način. Prepreke postaju premostive, a gluposti – nepotrebne.

Noćne more, u vidu majmuna koji otimaju stvari u potrazi za hranom, krava koje su zarobljene u štalama umesto da su slobodne na ovoj divnoj livadi, nestaju i zamenjuju ih nežni leptiri i divlje ruže opojnog mirisa.

Sve besmislice koje su se dešavale, okupacije uma, moje slabe tačke uzrokovane statičnim mislima, strahovi da ću prenagliti, ostaju prikrivene ispod maski na Venecijanskom karnevalu.

A večito prisutno pitanje: “Gde je sada? Da li misli na mene i koje sredstvo komunikacije da upotrebim?”, daje mi snagu, odgovor, kao voz koji se probija kroz olujno nevreme.

Ljubav, domaćica MOJE DUŠE, skladište nepresušnih divnih misli na njega, divlje i zanosno se bori za prevlast, kao pirati za blago, a moja LJUBAV, za mene ima neprocenjivu vrednost kao umetnička dela za Ermitraž.    

 

zaljubljeni