Znate, kod mene je sve počelo tako što sam poverovala. Poverovala da mi je potrebno da svakodnevno kreiram pozitivne misli i prijatne slike za moj um kako bi me kroz njih Univerzum saslušao, odnosno uslušio moju, možemo reći molitvu. Još u mlađim godinama, bila sam believer , odnosno neko ko veruje, kome je lako da prodate ideju, ali ko isto tako na lak i jednostavan način može od te ideje na svim životnim poljima da profitira. Kada sam tek počela sa afirmacijama ili kako sam ja tada to zvala “samoubeđivanjem” u otprilike 11. godini, čitajući DŽ. Marfija, vodio me je snažan polet pozitivne energije i ubeđenje celog mog Bića da to stvarno radi. Nije bilo tračka sumnje. Tata je rekao da je to tako, a koja mala tatina devojčica to sme da preispituje?

Pomislila sam da je to savršen alat kojim se može upravljati sopstvenim životom i to se kao slagalica posložilo u mom sistemu razmišljanja i nisam sebi dopuštala luksuz negativnog razmišljanja iako, morate da znate da se pojavljivalo, da se još uvek pojavljuje i da će verovatno uvek biti tu. Jer, kako kasnije saznajem, opet kroz učenja Mooji-a, ti posetioci imaju svoj zadatak u ovom nivou postojanja i nije cilj da ih ignorišemo ili da primenjujemo neku tehniku (čak ni od njega predloženo samopreispitivanje) u cilju olakšanja, (mada se ono prirodno javlja kao sastavni deo deidentifikacije sa personom u nama), već da osvestimo ko mi zaista jesmo i da koristeći moćnu stvaralačku Inteligenciju lakše i lepše prolazimo kroz život. Simple as that. 

Načini na koje sam afirmisala, predmeti mog interesovanja koje sam imala nameru da u svoje iskustvo privučem, baš kao i kontinuirano primenjivanje afirmacija je nešto što je tokom godina variralo. Primećivala sam da, onog momenta kad krenem da, kako bi se današnjim rečnikom reklo vibriram visoko, počela bih da dobijam negativne komentare od drugih, bila sam ismejana milion puta, a naročito je moć tzv. autosugestije ili placebo efekta bila obrađivana na fakultetu na kom sam studirala psihologiju, te su kolege bile prve kod kojih nisam nailazila na razumevanje. Ovim putem ih sve oslobađam i šaljem Beskrajnu ljubav.

Posvećenost afirmacijama i poboljšanju kvaliteta mog života je dobila poseban smisao nakon gubitka gore pomenutog tate, koji mi je “poturio” tu crvenu, kafom izmrljanu i olovkom obeleženu knjigu na po njemu najvažnijim delovima. Od 24. marta 2012. njega više nema. Samo od jednom. Instinkti ka samouništenju nemaju nikakvu moć u tom trenutku, jer dobijam takvu podršku nevidiljive sile (verujem da je to on sa one strane), da hoću da budem primer onoga što sam čitala u  knjigama. Možeš oprostiti, možeš biti u zahvalnosti, možeš otpustiti…

Ali, poruke se nisu zaustavljale na tako sebičnom i minornom cilju poput održavanja moje motivacije i spremnosti za životom na višem nivou. Stigao je jasno nalog da je poruku neophodno proširiti dalje, na tada, meni najzanimljiviji način. Kroz Facebook stranicu Pozitivna psihologija.

Nakon, ne tako duge unutrašnje borbe, od nekih možda mesec dana, konačno se usuđujem, UPRKOS negativnim misaonim obrascima o tome da nisam dovoljno dobra, da ima bolje, da je nepotrebno objavljivati sadržaje tog tipa i slično…Stranica biva aktivirana.

Korak po korak napred, sve se otvaralo i dobijalo poseban značaj. Istina, najpre je samo meni prijalo u formi nekog online slikovnog, afirmativnog dnevnika, a onda je mojim prijateljima počelo da se sviđa, da bih od jednom videla da stranicu sada prati više od 55000 divnih ljudi koji se svakodnevno okupljaju oko iste ideje, a to je da bez obzira na postojanje kritikujućih unutrašnjih poruka, mi ne samo da možemo, nego i MORAMO da pronađemo način da doprinosemo blagostanju u ovom svetu i da podsećamo jedni druge kako je ovaj svet divno mesto za život i tako dan za danom…

Beskrajno svima puno hvala…..

O svakom pojedinačnom koraku ovog kreativnog stvaranja bih mogla čitavu knjigu da napišem (ovo se opet Univerzum javlja), a možda će to samo biti suma svih tekstova koji su ovde na blogu…Nije ni važno. Um radi svoje. Univerzum se pored svih maski koje sami sebi namećemo uvek i iznova ispoljava i sija iz nas moćniji nego ikada!

 

Svaka ideja je važna. Pa tako i ta tvoja. Koju god da imaš. Nemoj da misliš da si isuviše mali, nedovoljno dobar ili da nemaš sve što ti je potrebno.

Radi sa onim što imaš, a pre svega neguj poverenje i veru u sebe i vođstvo od gore.

HVALA! 

00b1a9ed51e27bb31626eb56403365ef