Ketut

Prevedeno sa fejsbuk stranice autorke knjige “Jedi, moli, voli” Elizabeth Gilbert

Počivaj u miru: Ketut Liyer, 19?? – 2016

Primila sam vest prošle nedelje, da je moj veličanstveni, stari, narodni lekar sa Balija, Ketut Liyer preminuo. Uzela sam malo vremena za sebe pre nego što sam htela o njemu javno da govorim, kako bih ga osećala u svom srcu najpre. On je bio isceljitelj, mistik, putnik kroz vreme, oblikovao je um, bio je ekspert za saosećanje, šaljivdžija, komičar, mađioničar i potpuno uzvišeni duhovni učitelj. Jutro nakon njegove smrti, zemljotres je zadrmao Bali, te se zemlja tako pozdravila sa jednom od svojih najvećih kreacija. On se više neće vraćati ovom svetu. Njegov posao je gotov.

Što se tiče njegovog rada na meni, to je bilo savršenstvo. Kada sam ga 2002. godine upoznala, bila sam raspad od žene – osramoćena, mršava, prestravljena, izgubljena i zarobljena u umu što je delovalo kao kavez i kao gladni vuk. Ketut se pretvarao mi čita iz dlana, ali to nije bila poenta (mnogi od vas su išli kod njega za sve ove godine i znate da je sve to bila izmišljotina? On je bio slep, nije mogao da vidi ni vašu ruku, a ne da vidi linije na vašem dlanu). Ne, on je pogledao u moj dušu i zauzeo stav: “Ovu uzimam!”

Rekao mi je, da mi je suđeno da se vratim na Bali, da živim sa njim nekoliko meseci, da će me naučiti isceljenju, dok ja njega budem učila engleski. (Opet, totalna glupost! Ja sam jednako nesposobna da naučim njihove tradicionalne metode isceljenja, baš kao što je i Ketut za učenje engleskog, ali rekao je šta je trebalo da se kaže, kako bih se ja vratila, da budem tamo gde je trebalo da budem, da spoznam svoju sudbinu.)

Potom sam provela dve godine u transformaciji sopstvenog života samo zbog JEDNE REČENICE koju mi je neki starac rekao jedne noći. Rekao mi je da se vratim i vratila sam se. Nije imao pojma ko sam ja (zapravo, nikada nije znao ko sam ja, koliko god puta da sam mu se vraćala), ali nije ni važno. Stvar je upalila! Sve se promenilo, zato što je on to rekao, a ja sam ga poslušala.

Slušajte me sada.

Prenosim vam sada ovo, ne samo od mene same, nego i od Ketuta, koji sada gori unutar mene, kao sveta vatra kakav je i bio.

Kada tražite svoj put u životu, kada ne vidite opcije, kada jednostavno želite da umrete i ništa nema smisla, želite da izbodete sve kolege sa posla i neko vam da ludu ideju koja nema nikakvog smisla, čak ima manje smisla od vašeg trenutno besmislenog života… URADITE TO! Jednostavno, morate to da uradite.

Znaćete da je to put vaše sudbine, jer zvučaće potpuno ludo. Taj poziv neće imati smisla. Poziv se neće uklapati u ono što vam kultura ili vaše poreklo sugerišu da bi trebalo da uradite. Taj poziv će vas koštati i vremena i novca. I veza. Poziv neće zadovoljiti ljude iz vašeg najbližeg okruženja. Poziv će tražiti od vas da radite nešto za šta nemate nikakvu obuku, talente, kao ni sigurnosnu mrežu. Od poziva ćete se upiškiti od straha. Poziv će staviti pod rizik, sve što vam je bilo uređeno. Poziv će učiniti da se pitate: “Zašto sam ostavila moj brak, napustila svoj posao, prodala sve što mi pripada, sela na avion, preselila se u Indoneziju, samo zbog nekog, mentalno vrlo nestabilnog narodnog lekara, koji se ni ne seća mog imena, koji mi je pre dve godine nešto rekao, dok se pretvarao da mi čita dlan?” Taj poziv će zahtevati glupu hrabrost – a pod tim mislim takvu hrabrost, uz koju ćete izgledati i osećati se glupo.

Uradite to. To je vaš životni poziv.

Nismo ovde više da se zezamo. Nemamo više vremena za bilo šta drugo. Zbog čega mislite da ste uopšte došli ovde? Da budete dobri? Odgovorni? Da ne talasate? Da se potčinjavate šablonima i strukturama? Da vam se odobri kredit? Da sklopite dobre ugovore? Da vam sve stoji složeno i da se fokusirate na svoje prognoze? Da nađete bolje sredstvo za čišćenje vaše kade, koje je neće izgrebati? Da sakupljate kilometre pređenog puta? Ili ste došli sa neba ovde da iskusite opasnost, kako je to biti čudan, besmislenost, neurednost, uzbuđenje, veličanstvenost, mistično putovanje zvano TVOJ ŽIVOT?

Ketut mi je pokazao kako da započnem ovaj nebeski hod – i nikada se nisam osvrnula.

Živi tako i obećavam ti – kad ti umreš, zemlja će se takođe protresti.

Klanjam se učitelju.

ketut tabla

 

PS. – tabla koju držim? Visila je iznad njegove kuće kada sam prvi put otišla tamo. Nekoliko godina kasnije, posle filma “Jedi, moli, voli”, kada je Ketut postao zvezda i kada su ga posećivali turistički autobusi, ponovo sam otišla da ga vidim (opet me nije prepoznao). Videla sam ovu tablu na gomili đubreta i trebalo je da bude spaljena. Pitala sam ga da li mogu da je uzmem. Rekao je ne. Ali, rekao je da mogu da je kupim. HA! Dala sam mu 50 dolara. Nedostajaćeš mi starče. Nedostajaćeš mi.