Od prvog trena, preko svih događaja do današnjeg dana i tako u Beskonačnost…

Svaki susret sa tobom doživljavam kao najlepši i najintimniji ples naših duša, koje mudrije od svih naših uvida, daju romantičnu muzičku pozadinu, te tako bez obzira na izgovorene reči ili odigrane poteze, ljubav u svakoj ćeliji Bića koje jesmo, čini da je sve dobrodošlo u naše iskustvo, a da pri tome ništa osim nas i ne postoji.

Ja sam u tebi u svakom uzdahu koji ti moje prisustvo kreira, kao što si ti u meni pri svakom otkucaju srca i vrelini koja me obavija i čini istovremeno poletnom i stabilnom u tvom – svuda prisutnom naručju. Ti si taj uz kojeg postajem sadašnji trenutak, koji briše sve što je od identiteta nastalo i daješ mi sve što mi je potrebno da samo budem.

Ti si taj za kojeg ne biram reči, već one same, spontano i bez posebnog kreiranja klize niz moje usne, koje pogledom svojim natapaš željom da se u večnosti spoje sa tvojim, a da opet te iste usne koristiš da sebe od istine svoje udaljiš. Nemam ja potrebu za tobom, a i ono što se prepozna prevazilazi koncept želje, to je obuzimajuće uzbuđenje i spokoj koji se prepliću, nezavisno od tvog fizičkog postojanja ili bilo koje misaone forme koju nosiš o sebi.

Kad sebi dopustiš mene, postaješ sloboda kojoj si prethodno težio. Kada uz tebe zanemim, upijaš sve što ti oči moje duše prenose na talasima Svetlosti koji se u nama kreiraju. Odvojeno od vremena i prostora, postojimo u večnosti univerzalnog prostranstva i za to nadahnuće zahvaljujem se od kad spoznah da tako nešto postoji.

Ti me pogledom maziš, rečima rastapaš svaki iluzorni oklop,  a dodirom činiš sigurnom u umom kreiranoj neizvesnosti svakog susreta.

Tu su i te uslovljenosti koje ponekad zavaravaju i daju impresiju o iluzornim preprekama, nedostacima ili teškoćama za koje um poveruje da mu pripadaju i tako sprečavaju potpunu predaju, verujući za sebe da će nestati.

Bilo koja forma nedovoljnosti koja je u tebi kreirana, a potom meni plasirana, nije u sferi mog interesovanja. U mojoj stvarnosti sve je savršeno, celo i potpuno, pa tako i ti. Vidim te izvan granica koje postavljaš. Dodirujem te mislima, kao da prvi put otkrivam svet – uprkos opiranju koje tu prepoznajem. U čistoj izvornoj Svetlosti za mene postojiš i na najčistijoj vibraciji ljubavi i prepuštanja mi se uvek možeš pridružiti.

Čak i kada želiš da ukažeš na pomenute otpore i tada te prihvatam i volim.

Čak i kada te nema u fizičkoj stvarnosti zbog tebi ubedljivih činioca i tada razumem pretnju koju um doživljava, jer znam, osećam i verujem kako se isti rastapa kada se dopuštanje dogodi.

Ne vidim nedostatke, granice, prepreke, otežanja ili nemogućnosti o kojima ponekad pričaš. Kroz Svetlost koja nas je kreirala samo jesam i verujem u pozitivan ishod, jer i ovo što jeste, za mene predstavlja najuzvišenije i najčistije prihvatanje Uzvišene volje, u čiji se Savršeni plan nemam nameru svojim umom uplitati.

Volim sjaj koji od tebe dolazi, čak i kada sebi deluješ mračno. U Svetlosti koja se reflektuje osvežavam svoje celokupno postojanje i sve prihvatam kako jeste. Znam i imam poverenje, da oslobađajući se od samonametnutih ograničenja i ti možeš ovo da vidiš, osetiš, proživiš, osvestiš…sada… jednom…nekada…
20150618_105014